Концерт
У петак, 25. 8. 2023. године у 20 часова на љетњој сцени у Плужинама (амфитеатру) биће уприличен концерт Миломира Миљанића.
Добро дошли!
Борба Срба и Црногораца против Турака очима руских добровољаца
Поштовани суграђани,
У ЈУ Центар за културу Плужине, у Малој сали од 14 – 16. августа, од 8 до 15 часова моћи ћете да посјетите изложбу „Борба Срба и Црногораца против Турака очима руских добровољаца „.
Организатори су:
Руски дом у Београду,
Удружење српко-руског пријатељства за Херцег Нови и Боку Которску
САВЕЗ СРБА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ
ПРАВОСЛАВНА ФОНДАЦИЈА
представљају документарни филм
„ЦРНА ГОРА МЕЂА ИСТИНЕ И ЛАЖИ“
ДОМ КУЛТУРЕ, ПЛУЖИНЕ, 16. АВГУСТ У 20:00 ЧАСОВА
У склопу затварања изложбе о Херцеговачком устанку која се одржава од 14. до 16. августа, премијери филма ће присуствовати Његова екселенција Владислав Маслеников, амбасадор Руске Федерације у Црној Гори.
Сценарио: Жељко Чуровић
Режија: проф др Драган Елчић
Музика: ме Сања Јанчић
Извршни продуцент: Горан Иконић
Учествују:
академик Славенко Терзић
Александар Лазић
Жељко Чурови
Миломир Миљанић
Славко Јекнић
Извршна продукција: RAMONDA PRODUCTION
Пјесничка ријеч на извору Пиве
“Пиво, надошла ријеко ријечи”: У Плужинама одржана пјесничка манифестација
Сусрети су били прилика и да буду представљене нове књиге стваралаца из Пиве које су објављене између двије манифестације, а које је представио Ранко Мићановић
Увијек буди пјесник, па чак и у прози , говорио је Шарл Бодлер. Не без разлога. Знају то најбоље они који у Пиви, већ 52 године, проносе пјесничку ријеч.
Тако је било и претходног викенда када су током дводневне манифестације бројни пјесници из земље и региона, али и други књижевни ствараоци и универзитетски професори, ређали пјесничке и књижевне нити на манифестацији “Пјесничка ријеч на извору Пиве”, коју организују Центар за културу и Општина Плужине.
И опет би ријеч у Пиви. И то пјесничка која је отворена промоцијом зборника радова “Путовања Будимира Дубака”, који је приредио Центар за културу Плужине. О Дубаковом стваралаштву говорили су Јован Делић и Селимир Радуловић. Након “Дубаковог путовања”, посјетиоци су имали прилику да чују како то “У порти поју пчеле” пјесника Ранка Мићановића.
Сусрети су били прилика и да буду представљене нове књиге стваралаца из Пиве које су објављене између двије манифестације, а које је представио Ранко Мићановић. Затим су завичајни пјесници, Милена Кулић и Момчило Бакрач, узели ријеч, а поезијом Косте Радовића, утемиљавача “Пјесничке ријечи”, најстарије књижевне манифестације у Црној Гори, и Божидара Живковића Џигија, који је заслужан за књижевне сусрете “Тара без граница”, публику су даривали Мићановић и Милица Бакрач.
“Пиво, надошла ријеко ријечи. Пиво, око моје и твоје. Пиво, високо моје чело. Пиво, љековита биљко, самоникло сунце слободе”, пјевао је Џиги.
Ове године најбоље су “пјевали” Павле Зељић из Србије и Сара Међедовић из Никшића, добитници овогодишњих књижевних награда “Спасоје Пајо Благојевић” и “Радуле Жељко Дамјановић”.
Жири у саставу Радомир Уљаревић, Милица Краљ и Милица Бакрач, оцијенио је да је збирка поезије Павла Зељића “изузетно зрело поетско остварење чија се раскошна и разиграна имагинација креће загонетним просторима овог и оваквог видљивог и предвидљивог свијета”.
“Особеном димензијом пјевања аутор указује на свепрожимајуће елементе материје и духа као динамичку сукобљеност у чијој се наизмјеничној појавности огледа и зачудна енергија пјесниковог откривења и обликовања у пјесме високих резултата”, образложио је жири.
Миленко Мићановић, директор плужинског Центра за културу, који ће штампати Зељићеву књигу, честитао је награђеним пјесницима и пожелио им да и даље стварају.
“Поезија није мртво насљеђе. Јер од Његоша до поменутог професора Негришорца имамо лук поезије која је борба и опстанак. Моја поезија у суштини се превасходно темељи на анђелима који брује из тих ствари или празнина”, казао је Зељић коме је 2019. године објављена збирка пјесама “Икар и Месија”, као награда на конкурсу “Лимске вечери поезије”.
Сара Међедовић из Никшића, студенткиња мастер студије на политичким наукама у Подгорици, сат прије затварања конкурса одлучила је да пошаље пјесме и тако је њено прво такмичење завршено побједнички. Жири у саставу, Милица Бакрач, Ранко Мићановић и Мирко Лале Дамјановић, није имао дилему – њена поезија заслужује да буде награђена.
“Не сумњам у њен таленат и ум и желим да постане велики пјесник”, казао је Дамјановић након уручења награде.
Дио програма био је посвећен књижевницима који су преминули током протекле године, Рајку Петрову Ногу, Миловану Данојловићу и Мићу Цвијетићу, а академик Јован Делић подсјетио је на њихово стваралаштво…
Делић је нагласио да се Ного поезијом буквално бранио од смрти, био је мајстор стиха и звука у стиху, а књиге Данојловића, који је написао, али и превео, цијелу једну библиотеку су чисти бисери. Према ријечима Делића, Цвијетић, који је био доктор књижевних наука, пјесник, књижевни теоретичар, критичар, путописац и новинар, био је најбољи српски познавалац књижевности Лужичких Срба.
Други дан сусрета почео је симпозијумом критике књижевног дјела Ђорђа Нешића, док је током традиционалне вожње бродицом по Пивском језеру представљена књига прошлогодишњег добитника награде “Спасоје Пајо Бајовић” Павла Букилића. Вечерњи сати били су резервисани за свечано поетско дружење, представљен је портрет пјесника Живојина Ракочевића, одржан митинг поезије, а завјесу на овогодишње сусрете је спустила Вера Хорват.
Манифестацију је водио Жељко Вуксановић.
Симбиоза поезије и скулптуре посљедњег клесара нашег доба
Ни овогодишњи сусрети нијесу могли да прођу без изложбе, а овога пута публика је имала прилике да види радове Ратка Вулановића, умјетника који је душу камена успио да преточи у скулптуре, и кога су звали посљедњим клесаром нашег доба, али тачкасте слике свијета “које искључују сваку димензију”, као и монахиње, јединствене гранитне црне скулптуре.
Изложбу скулптура умјетника који је преминуо у марту ове године отворио је Радомир Уљаревић који је истакао да умјетничка и грађанска средина није могла да му опрости толику славу, па су га истовремено величали и одбацивали.
“Ратко Вулановић је у својим дјелима конципирао космос у малом. Иако често огромне, његове композиције су заправо представљале само модел космичке бесконачности”, казао је Уљаревић.
Он је нагласио и да ће тешко неко успјети да понови симбиозу поезије и скулптуре, како је то урадио Вулановић.
КИР ЈАЊА
ОКРЕТ ТЕАТАР из Београда Вам представља веселу, динамичну и поучну представу
КИР ЈАЊА
Уторак 
16. 05. 2023. г.
19 часова
Велика сала ЦЗК
Улаз слободан!
Представа је рађена по једном од најпознатијих дела Јована Стерије Поповића „Кир Јања“, које је
неизоставни део лектире за средње школе. На духовит, занимљив и лепршав начин, уз креативно
осмишљену сценографију и квалитетну оригиналну музику, глумци су оживели живописне ликове
којима је Стерија описао стање у друштву, али и исмејао лоше карактерне особине људи, које су
универзалне и присутне у сваком времену.
Представа је намењена како ученицима основних и средњих школа, тако и старијим грађанима и
до сада је са великим успехом изведена у многим градовима Србије и региона попут Београда,
Новог Сада, Ниша, Пирота, Вршца, Крушевца, Краљева, Јагодине, Врњачке Бање, Косовске
Митровице, Лепосавића, Рашке, Новог Пазара, Димитровграда, Ковина, Смедеревске Паланке,
Параћина, Великог Градишта, Бора, Трстеника, Футога, Смедерева, Суботице, Гроцке, Бољевца,
Свилајнца, Алексинца, Сегедина, Будимпеште…
KOMEDIJA „HOTEL PROMAJA“
Komedija “Hotel Promaja”
Centar za kulturu Plužine
– Velika Sala
13.03.2023.
u 
Ulaz sobodan
DOBRO DOŠLI !
“Hotel Promaja” je nova komedija Teatra 303, koja na jedan komičan način preslikava pogrešne investicije u našoj zemlji. Komedija prikazuje i bahati odnos “modernih” investitora prema radnicima i prema društvu u cjelini.
Kontroverznim investitorima je promaja u džepu i u glavi, ali od svojih neostvarenih želja ne vide stvarnost, a kamoli uništenu budućnost svojih zaposlenika.
Kroz predstavu provejava žal za starim dobrim vremenima, kad su pošteni rad i radnik bio cijenjen.
Ova predstava pruža osvrt na period bivše nam zajedničke domovine, koja je njegovala socijalu I koja je pružala kakvu takvu sigurnost zaposlenima. U samoj predstavi se osjeća sukob generacija, onih starih koje su izrastale u socijalizmu i cijenile posao i ovih mlađih koje je stvorio neokapitalizam i koje interesuje samo profit.
U predstavi se vidi i kako razlika u generacijama ima drugačiji odnos prema globalizaciji.
Predstava obiluje humorom i satirom, koja opomijne one koji mogu našu stvarnost popravit. Osnovni cilj ove komedije je da na prvo mjesto nasmije gledaoce, jer smijeh nam je ono što svima treba u ovim vremenima, jer nije bez razloga rečeno: Smijeh je kao lijek.
U predstavi glume: Neđeljko Kustudić, Sara Čizmović, Antonio Grgurević, Ksenija Maslovar, Dušan Kustudić, Lana Milović, Kosta Damjanović, Jelena Kvaščev, Ilko Marović, Daria Vukašinović, Andro Žižić, Mia Kuč i Dragan Buzdovan.
Scenario i režiju za predstavu je uradio Dragan Buzdovan.
Potrebnu scenografiju je uradila je NVO „Meštar i furešta“.
