Program „PONOVO RADI BIOSKOP: Savremeni crnogorski film 2017-2023“, koji Filmski centar Crne Gore i Crnogorska kinoteka, realizuju u partnerstvu sa digitalizovanim bioskopima i centrima za kulturu otvoren je u Podgorici 14. marta. Od 23. do 5 aprila, zahvaljujući putujućem bioskopu Filmskog centra Crne Gore, projekcije će biti upriličene i u Plužinama.

U tom periodu publika će moći da pogleda ostvarenja „Supermarket“ Nemanje Bečanovića, „Čuvari formule“ Dragana Bjelogrlića i „Realna priča“ Gordana Kičića.

Film „Supermarket“ svjetsku premijeru imao je u novembru prethodne godine, na festivalu A kategorije – „Tallinn Black Nights Film Festival“ u Estoniji, a premijerno je prikazan 16. aprila u Podgorici. Radnja filma prati beskućnika, koji već godinu dana neometano živi u supermarketu. Danju je skriven u ventilacionom sistemu gdje spava, a uveče kada se supermarket zatvori izlazi da bi uživao u pogodnostima ponude. Njenog mir jedne noći narušava Robert, bivši radnik obezbjeđenja supermarketa, koji se nakon otkaza takođe odlučio „useliti“ u prodavnicu, a budući da je radio u sektoru nadzora, znao je kako da ugasi alarm i nadzorne kamere. Beskućnik oprezno prihvata novo poznanstvo i tako rješava problem usamljenosti. Uloge tumače Bojan Žirović, Branimir Bane Popović i Ana Pejović.

„Čuvari formule“ Dragana Bjelogrlića su manjinska crnogorska koprodukcija, a ova istinita priča o akcidentu u Vinči 1958. godine, rađena je po bestseleru Gorana Milašinovića „Slučaj Vinča“, a scenario za njegovu filmsku ekranizaciju potpisuje Vuk Ršumović uz Ognjena Sviličića i Dragana Bjelogrlića kao koscenariste. Film govori o humanosti i empatiji, donoseći priču o decenijama skrivanom akcidentu u Vinči 1958. godine. U jeku hladnoratovske krize, grupa naučnika, sprovodeći tajni projekat, biva izložena smrtonosnoj dozi zračenja, zbog čega ih jugoslovenska tajna policija odvodi na liječenje na kliniku „Kiri“ u Parizu.

Naslovnu ulogu igra Radivoje Raša Bukvić, uz proslavljene francuske glumce Aleksisa Manentija, Oliviea Bartelemija i Ane Sara. Direktora instituta Vinča Pavla Savića glumi Predrag Miki Manojlović, a šefa državne bezbjednosti SFRJ Leku Rankovića – Dragan Bjelogrlić. Uloge mladih jugoslovenskih naučnika reditelj je dodijelio Jovanu Jovanoviću, Alisi Radaković i mladim crnogorskim glumcima Ognjenu Mićoviću i Maji Čampar.

Film „Realna priča“ manjinska je crnogorska koprodukcija, a publiku vodi kroz sagu o glumcu, Veljku Radisavljeviću, koji ima utisak da se cijeli svemir urotio protiv njega. Veljko je hodajući problem i čvrsto vjeruje da sav nesklad stvaraju ljudi oko njega, zbog čega često upada u komične sukobe sa prijateljima, porodicom, kolegama, pa čak i slučajnim prolaznicima. U isčekivanju velike uloge

za koju vjeruje da će riješiti sve njegove haose, Veljko počinje da gubi osjećaj za realne probleme. Uloge donose: Gordan Kičić, Nina Janković, Lena Lazović..

Podsjetimo, glavni cilj projekta „PONOVO RADI BIOSKOP: Savremeni crnogorski film 2017-2023“ je promocija crnogorske kinematografije, uvezivanje institucija kulture, decentralizacija kulture i razvijanje publike, kao i stvaranje nove baze gledalaca.

ULAZ SLOBODAN!

DOBRO DOŠLI!

Представа „Прст“

Петак 12. 04. 2024. године

у 20 часова

Велика сала ЦЗК

Улаз слободан!

Добро дошли!

У многим традиционалним кућама још увек се дешава да жене несталих у рату настављају да живе са мужевљевом породицом. Драма „Прст“ указује на положај жена у таквим затвореним патријархалним друштвима. То је и универзална прича о трагичности и суровости суочавања с губитком и бесмислености ратних сукоба.

„Право над животима тих жена, које је некада припадало мужу, сада припада његовој породици. Оне уопште немају ‘’приватни’’ живот. Шта год радиле, могло би се тумачити као нешто што долази директно из породице њеног мужа, па морају бити под контролом како би штитиле част породице.

Али, шта се дешава ако се мужевљева породица састоји само од његове мајке? Да ли је она у стању да ‘’чврстом руком’’ контролише ситуацију?“ (Д. Баша)

Без патетике, без дневнополитичких поштапалица, „Прст“ нам говори о судбини жена под теретом традиционалних односа, о томе шта се дешава између мајке и супруге човека несталог у ратним догађајима. Њих две десет година живе заједно чекајући да се он врати, заробљене међусобним оптужбама, ривалством, борбом за моћ, али и неизмерним болом за изгубљеном особом коју воле.

Једини начин да промене своју ситуацију је да једна другу повреде. Што се јаче повређују, то се више осећају живим. Ове жене више не могу заједно, а ни једна без друге…

Поред сурове реалности, допуштају себи да сањају и маштају, јер једино у сновима имају потпуну слободу.

ДЈЕДАМРАЗОВСКИ ЗИМСКИ ЗЕЗ

Сриједа 20. 12. 2023.

Велика сала ЦЗК

У 10.30h

Улаз слободан

Ова новогодишња представа донијеће вам незабораван доживљај. Уз шаренило боја, смијеха и магије, дјеца ће доживјети праву чаролију Новогодишњих празника!

ДОБРО ДОШЛИ!

НИКО СЕ НИЈЕ НАУЧЕН РОДИО

Сриједа 20. 12. 2023.

Велика сала ЦЗК

У 13.30h

Улаз слободан

Како и сам назив указује, представа је едукативно-забавног карактера и припада тзв. примијењеном позоришту, а прожета је хумористицким моментима. Теме које ансамбл „ Арлекина” приказује кроз сценски језик чине дио опште културе, или дио наставног плана и програма у школама, са намјером да ђеци на креативан и забаван начин приближе нека важна питања од суштинског значаја за њихово одрастање. Родитељи такође у овој врсти театра могу препознати добре савјете као подршку у васпитању ђеце.У сценској форми прилагођеној најмлађим гледаоцима, у представи „Нико се није научен родио“ глумци се баве питањем о томе какво мјесто заузимају мобилни телефони и непрестана зависност од друштвених мрежа у нашим животима. Ова тема се озбиљно поставља и у свијету одраслих, а посебно је важно на који начин ђеца одрастају уз прекомјерно и потенцијално опасно коришћење телефона и друштвених мрежа, те агресију коју могу да произведу видео игрице. На умјетнички начин, говори се о једном битном питању које се поставља у овом контексту, а то је жеља ђетета да кроз припадност групи и заједници буде прихваћено у друштву.

Поред ових садржаја, у представи је сликовито приказана и важност његовања културе опхођења и очувања матерњег језика, приказивањем примјера коришћења туђица у свакодневном говору, а подсјећа се и на бонтон који се помало заборавља у данашњем свијету. Истакнута је и важност личне хигијене, као и хигијене простора у коме ђеца бораве. Није заборављена ни битна тема односа према животној средини, уз истицање креативности у очувању животне средине кроз креативно коришћење амбалаже тзв. апциклаже, о чему се и даље недовољно говори.

Текст и режију потписује Жана Гардашевић Булатовић, а у представи играју Уна Лучић и Вукан Пејовић.

ДОБРО ДОШЛИ!